Rusija

KremljKremlj

Kremlj je najstariji deo Moskve koji datira još od osnivanja grada 1147. godine, a nalazi se u njegovom samom srcu. Na ruskom jeziku znači utrvrđenje i najveće je ove vrste na svetu. Kremlj između ostalog obuhvata nekoliko palata i crkvi, a opasan je odbrambenim zidinama koji imaju dvadeset kula. Do 1703. bio političko središte Ruskog Carstva, od 1918. Sovjetskog Saveza, a od 1991. Ruske Federacije. Ovde se čuva veliki broj znamenitosti: tron Ivana Groznog, kao i drugi dijamantski tronovi, kraljevske kočije, poznata  Faberžejeva jaja, dijamant od 180 karata, umetničke slike, predmeti iz crkvene prošlosti zemlje i mnoge druge.

U Kremlju se nalazi i top koji nosi naziv Carski Top. Težak je 39.312 tona i dužine 5.34 metara. Ginisova knjiga rekorda ga svrstava u najveći top na svetu ikada napravljen. Carsko zvono ulazi u bogatu kolekciju Kremlja, i trenutno je najveće zvono na svetu težine 201 tonu i visine 6.14 metara.


Crveni trgCrveni trg

Crveni trg u Moskvi simbol je Rusije. To je mesto gde se održavaju mnoge državne ceremonije, a prostire se uz istočni zid Kremlja. Smatra se jednim od najepših trgova u Evropi. Reč crveni ne odnosi se na boju opeke niti na komunizam.  Odgovor treba tražiti u ruskom jeziku. Reč krasnaja znači crven, a u staroruskom je značila lep i odnosila se na crkvu, a kasnije se prenela i na ceo trg. Na Crvenom trgu nalaze se dve verovatno najpoznatije moskovske građevine - hram Svetog Vasilija Blaženog i Lenjinov mauzolej.

Hram se nalazi na kraju Crvenog trga. Uspeo da izmakne mnogim burnim ratovima tokom istorije. Početkom Sovjetskog režima bio je zatvoren, a danas je muzej. Hram Vasilija Blaženog izgrađen je na mestu male kamene crkve Svetog Trojstva iz 16. veka. Zanimljiv je jer zapravo predstavlja kompleks više crkava. Crkvu koja je u centralnom delu okružuju četiri crkve, od kojih svaka ima po četiri tornja, koji su smešteni na četiri strane sveta.  Svaka od tih crkava kao i tornjevi, posvećeni su različitim tematskim događajima.


 

Faberžeova jajaFaberžeova jaja

Ruski zlatar Piter Karl Faberže je 1885.godine uzdigao ukrašavanje jaja na nove visine. On je pravio ukrasna jaja za cara Aleksandra III koje će on pokloniti svojoj ženi Mariji Fedorovnoj. Jaja su sadržala u sebi mala iznenađenja napravljena od zlata i dragog kamenja. Tokom vladavine cara Aleksandra,  Faberže je pravio za cara jedno jaje svake godine. Kada je na presto došao Nikola II, Faberže je počeo da pravi dva jaja godišnje, jedno za carevu ženu, a drugo za njegovu majku. Svako jaje je bilo remek delo za sebe. Na primer, 1891.god Faberže je predstavio jaje „Azova“, izvajano od zelenog smaragda sa šarama izvezenim od zlata i dijamanata. Unutra je bila sićušna replika ruskog borbenog broda. Posle Ruske revolucije 1917. godine Faberžeova kolekcija je rasuta i mnoga jaja su kasnije prodata na Zapadu. Ako se pitate koliko mogu da koštaju ova jaja, jedno od njih je na aukciji kod Kristija 2007. postiglo cenu od 18,5 miliona dolara, a kupio ga je Aleksandar Ivanov, direktor Ruskog Nacionalnog Muzeja.


Sankt PeterburgSankt Peterburg

Sankt Peterburg je jedan od najlepšìh gradova na svetu, i nije samo muzej na otvorenom, već i svedočanstvo ruske istorije i kulture. To je najseverniji milionski grad i naziva se severnom ruskom prestonicom, a zapravo i bio prestonica Ruskog Carstva više od 200 godina. Kako leži na više od sto ostrva, koja povezuju preko 580 mostova, poznat je i kao Severna Venecija. Osnovao ga je Petar Veliki 1703. godine, ali nije dobio ime po njemu, već po svecu zaštitniku. U gradu se nalazi više od 200 muzeja i 80 pozorišta tako da je istorijski centar grada stavljen na UNESCO-vu listu svetske kulturne baštine 1990.

U Sankt Peterburgu se nalazi Ermitaž – zimski kraljevski dvorac  koje je pretvoren u muzej kada je Katarina Velika kupila kolekciju od 255 slika. U njemu se danas nalaze dela Leonarda da Vinčija, Sezana, Pikasa, Milelanđela i mnogih drugih. Ima ih preko 2.7 miliona i datiraju od Antičkog Egipta do ranog dvadeset veka.  Eksperti kažu da vam je potrebno jedanest godina da pogledate sve eksponate a da svakom poklonite po jedan minut.


MetroMetro

Moskovska podzemna železnica bez svake sumnje može svakog da impresionira svojom lepotom i gracioznošću. To je jedan je od najvećih i najrazgranatijih metro sistema na svetu. Moskovski metro poznat je po svojim ukrašenim stanicama koje predstavljaju prekrasan primer soc-realističke umetnosti. Neke od najpoznatijih su Komsolmolskaja, Kijevskaja, Majakovskaja i još mnoge druge. Tokom drugog svetskog rata korišćena je kao sklonište. Moskovski metro skoro je ceo pod zemljom, ukupno je dug 301.2 km, ima 12 linija i 182 stanice, a radnim danom obično preveze više od 7 miliona putnika. Prvih trinaest stanica je otvoreno maja 1935. godine, kada je u gradu priređena velika svečanost.