Španija

KoridaKorida

U svakom gradu i malo većem mestu u Španiji postoji korida, a borbe se održavaju svake nedelje posle podne, u toku cele godine. Bikovi za koridu se uzgajaju na specijalnim farmama. Veliki su za iskusne toreadore, dok se na manjima vežbaju mladi koji se tek spremaju za prave borbe. Pre toreadora u arenu ulaze pikadori na konjima čiji je zadatak da izmore bika. Toreador se elegantnim pokretima približava biku dok ga publika bodri uzvicima ¡Olé!

Ako je toreador bio uspešan, na kraju borbe dobija bikovo uvo kao specijalan trofej. Prve zabeležene borbe sa bikovima odigrale su se u 11. veku. Najstarija arena (plaza de toros) se nalazi u gradu Roanda, na jugu Španije. Otvorena je 1785. godine. Najpoznatiji toreador je Pedro Romero iz Roande. Tokom karijere se borio protiv više od hiljadu bikova i nikada nije bio povredjen.


KuhinjaKuhinja

Kao što u geografskom, klimatskom, istorijskom i kulturnom pogledu nema samo jedne Španije, tako se i španska nacionalna kuhinja diči obiljem regionalnih kulinarskih posebnosti. Španska kuhinja se može svrstati u mediteransku kuhinju i njene osnovne karakteristike su maslinovo ulje i beli luk. Ali bi tako pojednostavljenje bilo pogrešno jer je panorama španskih regionalnih kuhinja šarolika i bogata. Ono što svaki turista obavezno proba su španska tortilja, valensijanska paelja i ćurosi sa čokoladom.

U Španiji se uz piće služe i minijaturne porcije hrane koje se zovu tapas. Reč tapas zapravo znači poklopac. U prošlosti su radnici odlazili u krčmu posle napornog dana i čaše sa vinom ili pivom prekrivali parčetom hleba zbog mušica. Vremenom se običaj promenio, pa su na hleb dodavali šunku ili neku drugu hranu. Danas se tapas više ne koristi kao poklopac, već se služi u tanjirićima uz piće.


FlamenkoFlamenko

Flamenka obuhvata: ples, pevanje i izvođenje na gitari. Začeci spektakla flamenka podrazumevali su porodični skup ciganske porodice na kojem su bile zastupljene sve generacije. Članovi porodice su se smenjivali, tako da je svako imao svoj nastup. Bilo je karakteristično bodrenje u vidu tapšanja i uzvika. Pratnja gitare je uvedena tek u 18. veku, a prve forme su se zasnivale samo na pevanju i pratnji u vidu tapšanja.

Danas flamenko najčesće izvodi grupa izvođača koju čine gitaristi, pevači, plesač kao i perkusionisti. Izvođači najčešće sede na stolicama poređanim u polukrug, i svako ima svoj  nastup u vidu pevanja, plesanja ili sviranja na gitari a pritom postoji i niz zajedničkih tačaka. Prapočeci plesa flamenka su vezani za Indiju. Mnogi elementi kao što su  pokreti rukama, improvizacija i kontrast u ritmu izvođenja pokreta gornjeg dela tela i pokreta koji se izvode stopalima, ostali su sačuvani iz starih indijskih plesova.


ServantesServantes

Migel de Servantes Saavedra se smatra jednom od najvećih figura španske književnosti. Don Kihot je remek-delo španske i svetske književnosti, knjiga koja je posle Biblije najobjavljivanija i najprevodjenija. Smatra se prvim modernim romanom ne samo španske, već i evropske književnosti. Ovim delom Servantes ismeva viteške romane, pa od Don Kihota pravi antiheroja. Uobičajno je bilo da heroj ima sjajan oklop, čistokrvnog konja, titulu i da je mlad. Don Kihot je potpuna suprotnost, on je star, nosi staru odeću i oklop, jaše ofucanog konja i nije plemić.

Jedna od najpoznatijih epizoda iz romana je čuvena borba sa vetrenjačama za koje on misli da su divovi. Mnoge avanture kroz koje prolazi su zapravo samo plod njegove mašte jer on ne živi u realnom, već izmaštanom svetu. Trudi se da čini dobro i pomaže ljudima, a zapravo pomoć nudi onima kojima nije potrebna i time im samo stvara probleme.


AlambraAlambra

U 8. veku arapska plemena napadaju Iberijsko poluostrvo sa severa Afrike i ubrzo ga skoro u  potpunosti osvajaju i ostaju tamo skoro 800 godina. I danas je vidljiv njihov uticaj u mnogim životnim segmentima, pogotovu u umetnosti. Alambra predstavlja biser arapske arhitekture, ne samo u Španiji već i u celoj Evropi i jedina je srednjevekovna muslimanska palata koja je ostala netaknuta. Alambra je gradjena vise od 100 godina, sa spoljne strane je ozidana crvenim ciglama (opekom) po čemu je i dobila ime (na arapskom Kelat al-hamra znači crveni grad). Unutrašnjost je raskošno ukrašena figurama od alabastera i mermera, fontanama, vodoskocima, mozaicima i mnogim drugim elementima tipičnim za arapsku arhitekturu. Bila je u izboru za sedam novih svetskih čuda, a legenda kaže da je toliko lepa da oni koji su živeli tamo odbijajali su da idu u raj kada umru, već su zauvek ostajali u njenim odajama.